Spasitelj i dželat

Dobrodošli na moj blog

20.05.2017.

#24

Nije meni preostalo više ništa. Sedeću za mojim stolom razmišljajući o dečijim očima koje mole za dom, koje su bile moje oči dok se u njima nisu pojavile sve izopačene scene zbog kojih ovo razmišljanje i vredi vremena. Ionako ne idem nigde, a i nemam kome. Juče sam par sati provela sa osobom razmišljajući o drugoj. Razmišljaću ja i o Dostojevskom, Kafki, Heseu, Pou, Lavkraftu i moliti ih za odgovore. Oni me, naravno, neće čuti. Razmišljaću o najboljoj drugarici i o njenoj snazi da bude tu. Razmišljaću o njemu i njegovoj želji da ode. Uglavnom, večeras se razmišlja. Do jutra. Ne javljajući se ljudima, bez suza i muzike. Bez raspadanja i alkohola. Sećanje koje lomi kosti i ja.

12.05.2017.

#23

Svaka čast njemu.
Jer može da zaspi večeras.
Jer ga ne izjeda savest.
Jer ne razmišlja o tome kako je zgazio nekoga.
Jer spava mirno i upada u dubok i bezbrižan san.
Svaka mu čast.
Zbog svega.
Zbog mogućnosti da povredi nekoga više puta jednako jako u malo većim razmacima.
Jer je uspeo da dobije tog nekog koga je briga za njega.
Jer ima kome da se vrati kada ga svi izdaju.
Jer ima mene kao osobu koju ne gubi.
Jer ima ljude koji su tu za njega iako ne dobijaju isto.
A ko zna do kada. Možda ljudi shvate koliko vrede. Možda ipak ista ta osoba ne prespava jednu noć. A očaj pokuca na druga vrata.
Svaka mu čast, jer, na kraju krajeva, u ovom surovom svetu, uspeo je da sačuva sebe od onoga što sad mene ubija.

07.05.2017.

#22 ("Nema veće snage od patnje")

Mogla sam na ovaj Đurđevdan biti s onim koga volim, uprkos pesmama i uprkos mojoj nesreći. Mogla sam, ali opet nisam. Gledala sam dugo u taj poziv i osetila toliku količinu straha da ovaj put neću prećutati svaku emociju i da neću izdržati... Čak sam sigurna da misli da ga izbegavam iz nekog prostijeg razloga. Možda probudi onu budalu u meni koja je sposobna da povisi ton i na ljude koji joj predstavljaju život. Možda zaplačem, za šta sam rekla da neću raditi pred ljudima. Možda kažem stvari koje ne mislim i možda ih protumači isto onoliko prosto - pomisliće da ga mrzim. A kako mrzeti osobu koja nikad ne odlazi iz misli i snova? Zbog koje ubijaš vreme sa drugima, u nadi da će neko od tih ljudi biti spas. A neće, naravno. Volela bih gledati na druge sa istim divljenjem i svojevrsnim prezirom, ali niko nije nosio to ime. Svi su se zvali isto, ali nijedna jedina osoba kao on. Sanjala sam jednom kako dobijam telefon i glas koji kaže da imam pravo na još jedan poziv. A ja sam samo sedela i gledala u telefon, jer sam znala sve brojeve porodice i prijatelja, samo njegov nikada nisam smela da naučim. Iz straha da ću, ukoliko budem znala broj, u polu snu ili polu pijanom stanju pozvati isti. A znam kakav bih odgovor dobila. Mrzela sam se često zbog toga što osećam i nemogućnosti da budem osoba koju neko može voleti. Posebno zbog toga što sam osoba od koje on može podići ruke. Volim, pričam da nije tako, pravim planove sa drugim ljudima dok su ti planovi ustvari neostvareni snovi u koje mi samo on dolazi, svaka reč upućena drugima je imitacija neke hrabrosti koju nikad nisam imala pred njim i svaki put kad zatvorim oči, zatvorim ih jer zamišljam njega ispred sebe. Jebeš ga, nije da nam se nije dalo. Nije se on dao. A nije ni otišao. Ostaje, verovatno odavno tuđi, odavno srećniji sa nekom drugom, ali ostaje.

24.04.2017.

#21

Ne bih smela da se osetim kao Prometej onome ko ne želi jednog heroja u svom životu. Ko možda ima heroja koji ustvari i nije to. Ko je možda slep. U redu, ni ja nisam heroj kao heroj, možda sam od toga daleka nekoliko svetlosnih godina, ali heroja čini spremnost da umre u svakom trenutku da bi spasao. Da bi, uprskos opasnosti, ostao pribran i bio tu. Heroja, eto, ne imenuje on sam. Imenuju ga ljudi. Imenuju ga oni spašeni, a ne oni koji nisu to želili postati. I tu ne mogu ništa. Znam da imam snage da budem nečiji spasilac. Ali znam da neki ljudi jednostavno ne žele biti spašeni.

17.04.2017.

#20

Ne znam da pišem ništa sem mračnih stranica i depresivnih rečenica. Ne znam kako pojmiti književnost koja nije satkana od bolesnih misli i onog najgoreg u čoveku. Ne znam da li će iko razumeti tu prizmu i da li je moguće ceo život gledati kroz nju.
I sve vam to pričam dok gledam u Lavkraftovu knjigu, dok čitam Amarove postove i dok vodim zastrašujuću konverzaciju sa samom sobom.
Puštam Bruta na maksimum jer sam sama kući, telo mi se raspada u svakoj strofi i sve što mogu da radim jeste da klimam glavom. Ni za to nemam volju. Nedostaje mi. I tu mi pukne nešto u grudima i ubije svakog prisutnog tu. Jebiga, rukama se držati za iste da krv ne bi kapala po novom tepihu dok ne prođe pesma pa se onda krpiti. Malo konca i to je to. Kao da šavovi moraju biti jaki. Ionako će pucati pod pritiskom svaki put kada kroz glavu prođu slike. Ponekad, ali ponekad, dobro je i zaplakati, ali od fizičkog bola samo. Nepisano pravilo jeste to da sve ono što boli i ono bolesno treba da se taloži na jednom mestu. I oblikuje nas kao glinu. Ponovo i ponovo. Možda u nešto snažnije. Jače. Bolje.

09.04.2017.

#19

Uživo iz pakla. Direktno iz tog čuvenog jebenog Pandemoniuma.
Da čekam dan kada ću otići. Da sve svoje pesme čuvam za to. Da ću napokon pevati. Da ću napokon imati psa. Da ću napokon svako jutro videti lice koje želim da vidim a ne ono kog se plašim. Da će uskoro doći kraj.

04.04.2017.

#18

Hajde da ovu noć ne sanjamo sopstvenu smrt koju vidimo u očima najdražih osoba.
Hajde, samo ovu noć, da obuzdamo zver u nama. Jebenu zver...
Hajde da zatvorimo oči i slušamo najbolje stvari, dozvoljavajući da nas kida, komad po komad.
Da ne šaljemo poruke i da ne zovemo. Ugasimo telefone i strahove.

01.04.2017.

#17 (Realnost je hakovana)

Nešto zaista nije u redu sa svetom. Ljudi su se fokusirali na "virtuelnu stvarnost" toliko da se sve to pretvorilo i u realnost. Novac u bitcoins-e. Adresa stanovanja u IP adresu. Ljubav se pokazuje opisima ispod slika i statusima. Uživanje u zabavi brojem objava sa žurke na Instagramu. A prijateljstvo i ne postoji. Ili je jako retko. Slušanje dok ti neko nešto priča? Poštovanje? Samopoštovanje bez obzira na broj lajkova i fejvova? Dobrodošli u jednu veliku pc igricu koja će nas progutati.

30.03.2017.

#16 (iliti gospodinu A.)

Osobo koja si me dovela do ludila u više navrata, osobo koja si me naterala da te uvredim i osobo od koje sam okrenula leđa nakon što sam videla tvoja.
Ali i osobo koja si činila da zaboravim, bar eto na kratko, sve. Osobo koja si ostavila valjan trag na mojoj duši iako si ušetao neprimetno. Osobo koju znam tako kratko a nekako tako dobro, kojoj se nisam stigla lepo otvoriti, a želim.
Osobo... Zajebi gluposti od pre i ostani. Ovaj put, bar toliko da slavimo naše pobede zajedno. A NI JA NEĆU NIĐE.

29.03.2017.

#15

I kad pijem, ne pijem da zaboravim. Ne plačem da bih naučila nešto. Ne kajem se jer smo se upoznali. Jer sam te zavolela. Jer si mi se jednostavno uvukao pod kožu tako jebeno jako. Pijem, plačem i pišem samo da bih te preživela.


Stariji postovi

Spasitelj i dželat
<< 05/2017 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031